Slavica
Mitovi o udomljavanju pasa uopće nisu točni. Normalno je da osoba koja razmatra tu opciju za nabavku novog kućnog ljubimca ima određene sumnje kako bi to moglo ispasti, ali sigurno joj razne dezinformacije u medijima neće u tome pomoći. Jednom za svagda donosimo 5 glavnih mitova o udomljavanju i objašnjavamo zašto nisu istiniti.
Mit #1: Psi u skloništima imaju probleme u ponašanju
Misliš da je pas završio u skloništu zato što je bio nevjerojatno problematičan? To nikako nije istina. U skloništu završavaju štenci izbačeni na cestu i ostavljeni u šumi, dugogodišnji kućni ljubimci navikli na život u stanu kojima vlasnici odlaze na rad u inozemstvo, psi kojima su vlasnici umrli,… Ima raznih pozadinskih priča i u svakom će skloništu volonteri iskreno reći sve što znaju o pojedinom psu i sve što su o njegovom primijetili.
Svaki pas kada dođe u sklonište prvo ide u karantenu. Tada iskusni treneri procijene psa i smještaju ga u odgovarajući boks s drugim psima. Rade s njim, upoznaju ga i evaluiraju. Kada odrede njegove karakteristike – traže mu idealnog vlasnika. U svakom azilu upozoravaju (a i mi na Zoona.hr u svakom članku o pasminama) da se pas ne bira prema izgledu, nego prema karakteristikama. Sportskim tipovima ljudi idu aktivniji psi, a djeci, obiteljima i starijima – oni mirniji.
Da, u azilu završe i psi za koje čujemo u vijestima (koji su ugrizli nekoga), ali oni prolaze razne škole socijalizacije i rade s trenerima te se ti psi udomljavaju uz posebne uvjete.
Mit #2: Udomljavanje pasa podrazumijeva isključivo mješance
U skloništima i azilima ima i mješanaca i čistokrvnih pasa. Svi oni završe tamo pod istim okolnostima koje smo ranije naveli.
Je li pas čistokrvan ili nije je zapravo irelevantno kada govorimo o savršenom spoju koji se traži u karakteru i načinu života koji odgovara i psu i vlasniku. Naravno da imaš neke preferencije vezano za spol, veličinu i opći izgled psa te da će ti u skloništu pokušati izaći u susret po tom pitanju.
Mit #3: Psi u skloništima su bolesni
Istina je da psi u sklonište dolaze u svakakvom stanju. No azili poput Dumovca imaju svog veterinara koji skrbi za životinje i daje im najbolju moguću skrb. Udomljavanje pasa nije lak posao, ali profesionalci ga obavljaju kako treba. Zar bi bolesnog psa imalo smisla staviti u boks s drugim psima?
Pas po dolasku ide na pregled i u karantenu, a u tom vremenskom periodu se rješava njegova zdravstvena situacija.
Mit #4: Psi u skloništima su zlostavljani u prošlosti i ne mogu biti dobri kućni ljubimci
Ma kakvi, pa već smo rekli da u sklonište dolaze psi s raznim pričama i da prolaze evaluaciju i dobivaju stručnu pomoć. Oni koji trebaju više vremena i skrbi za oporavak se ne daju na udomljavanje.
Sasvim je normalno da pas u novom domu bude uplašen prvi dan i da mu treba vrijeme za prilagodbu. Možda će odraslom psu trebati i neko vrijeme, ali azili ostaju u kontaktu s vlasnicima i provjeravaju uvjete u kojima žive i kako su se snašli. Sa svakim psom je dobro proći tečaj socijalizacije, tako da i udomljen pas može s tobom u školicu u kojoj ćeš ti naučiti puno o odgoju, a pas će se dodatno povezati s tobom. Samo hrabro!
Mit #5: Najbolje je uzeti štene koje se može lako naučiti novim navikama
Nisu štenci za sve ljude. To je kao da doma imaš bebu. Piša, kaka, grize, plače, treba pažnju 0-24. Istina je, štenci su preslatki, ali njihov odgoj i socijalizacija su pothvat sam za sebe.
Nekim odraslim psima treba možda neko dulje vrijeme za stjecanje novih navika – ali to ovisi o mnogo faktora (starost, uvjeti u kojima su živjeli, karakter,…). Stariji psi su mirniji i najčešće već naviknuti za život s ukućanima i psima.
Mitovi o udomljavanju pasa su zaista mitovi
Za kraj jedna činjenica koju smo čuli od mnogo vlasnika udomljenih pasa – udomljeni psi su zahvalni cijeli život. Mnogima se čini da pas zna što je vlasnik napravio za njih. Zauzvrat oni daju bezuvjetnu privrženost i beskrajnu ljubav.
Evo našeg posjeta Dumovcu, čisto da vidiš ovo sve o čemu smo sada pisali:
